субота, 12 октобар 2013 21:09

КМЕТОВЦЕ,МАНАСТИР И ЦРКВА СВ.ВАРВАРЕ (Св.Димитрија)

kmetovce svvarvara

Кметовце је српско-албанско село на левој обали Прилепничке реке удаљено око 7 км сероисточно од Гњилана. Познато је под истим именом још од средњег века.У књизи дужника новобрдског трговца Михаила Лукаревића помиње се 1437.године неки:“Радич Радосалић де Кметовца“. На 1 км југоисточно од садашњег села су остаци некадашњег манастира посвећеном Св. Варвари односно Св.Димитрију. Двоструко патронство се тумачи могућношћу да је Св. Димитрије био ранији патрон док је Св. Варвара као популарнији патрон млађег порекла. Манастир је саграђен време цара Душана а његова властелинство се простирало на неколико околних села. Коначно је порушен у 18.веку да би тесаници из њених зидова били употребљени за грађење мостова на оближњим речицама Бањи и Добруши.Непосредна околина са долином ок манастира и данас се зове „Варварица“ по патрону цркве.Ту је постојало и старо српско село које је порушено у 18.веку. Око цркве налази се веома старо српско гробе а западно од цркве разгранати храст чија старост износи више стотина година.У гробљу има и неколико камених надгробних споменика са старим геометријским украсним шарама, крстовима и стилизованим контурама покојника.

Црква Св.Варваре била је издуженог правоугаоног облика са апсидом на источној страни, споља тространим и изнутра полукружном.Унутрашња дужина цркве је 10 а ширина 4,5 м. У њеној основи се истиче вешта комбинација између грађевине сажетог уписаног крста и једнобродне полуобличасто засведене цркве.Кубе су на источној страни носили зидани двојни ступци издуженог правоугаоног пресека а на западној страни се ослањало на конструктивни зид наоса.Основа у виду уписаног крста са два слободна ослонца на источној страни изузетна је појава за ово време на нашем подручју.На западној страни је била полуотворена припрада.Западни и јужни зид цркве су готово до темеља разорени а северни је делимично сачуван и до висине од 3-4 метара а у његовом поткуполном простору и до 7 м од висине пода.У дебљини зида северно од апсиде очувана је и мала ниша проскомидије.Фасаде су пажњжљиво обрађиване великим каменим тесанцима слаганим у правилне редове који су међусобно одвајани двоструким низовима црвених опека и белих малтерних спојница.Оживљавању фасада доприносе плитко истакнути широки пиластри и полукружни –лезене на средњем пољу.По архитонском склопу ово здање се подудара са црквом Св.Николе у манастиру Св.Архангела код Призрена,једном од двеју Душанових монументалних задужбина.

У североисточном делу храма очувани су остаци фресака: неколико фрагмената попрсја светитеља сликаних на црквеној позадини.Инкарнат ликова је сликан у океру са зеленим подсликавањем док је коса наглашена широким потезима шетке белом, црвеном и мрком бојом.Остаци фресака приближно одређеују хронологију споменика.Прилична непосредност са којом је у Св.Варвари поновљено архитектонско решење цркве Св.Николе из призренских Арханђела говори о временском настајању оба споменика.Ако се томе дода и усмена традиција према којој је ова црква саграђена у Душаново време кад и Богородичина црква у селу Ваганешу која је удаљена 15 км одавде и у којој је сачуван потпис из 1355.

године, са сигурношћу се може тврдити да је саграђена и живописана у шестој деценији 14. века. Остаци цркве Св.Варваре су делимично конзервирани 1966-1968.године.

Извор: „Задужбине Косова“

П.С. По усменогј традицији у манастиру Св. Варваре у Кметовцу крштен је српски КНЕЗ ЛАЗАР чије се родно село ПРИЛЕПАЦ налази на свега неколико километара од ове светиње.

Приредио: Протојереј Зоран Ковачевић


Додато: субота, 12 октобар 2013 21:25
Морате бити пријављени за писање коментара
Sample Image